| Nazad | Glavni Menu | OD TOOLKIT |
Porazi i pobede u razvoju od "ideoloske" pionirske organizacije do savremene trzistem orijentisane organizacije.
Sezdesete su bile povoljno tlo za razvoj organizacija baziranih na ideologiji. Devedesetih godina je jedan deo ovih organizacija, od kojih je vecina potekla iz(drustvenog)pokreta, polako ali sigurno prerastao u manje vise obicne organizacije socijalne zastite. U procesu "postajanja glavnom strujom"(mejnstriminga) organizacije prolaze kroz fazu profesionalizacije, novcana potpora se zamenjuju delimicno ili potpuno prihodima kao i kod svakog drugog ucesnika na trzistu.a originalna ocigledna ideoloska strast ostala je, ponekad nezeljeno, u pozadini.
U ovom artiklu opisan je proces postajanjem delom glavnog strujanja i opisana su resenja koje su neke organizacije pronasle da, uprkos postajanjem glavnom strujom, zadrze vezu sa ideoloskim pristupom.
Socijalni pokret koji je u, i posle sezdesetih nastao odlikuje se time sto su ucesnici manje vise postali deo pokreta i akcije iz protesta protiv nepravedne realnosti. Cesto je bes zbog postojece situacije, motor zajednicke akcije.Mozemo govoriti o kolektivnom nezadovoljstvu ljudi koji odbijaju da se pokore ovoj nepravdi bespomocno i pasivno, ili da dozvole da se ista dogodi. Socijalni pokret kanalizuje ovo kolektivno nezadovoljstvo u zajednicku borbu za bolji svet. Oni koji bivaju mobilisani su upravo oni koji su najvise ukljuceni u pomenuti predmet. Oni su zrtve pogresnog sistema ili su cesto spiritualne majke i ocevi sanjane alternative. Jezgro pokreta se sastoji od ljudi koji vatru borbe nose u svojoj dusi. Oko ovih ljudi postoje ljudi koji toplo podrzavaju ovaj predmet. Aktivni saucesnici ponekad nece direktno uzivati eventualne plodove borbe. Oni nisu toliko mnogo zrtve koliko solidarni saucesnici, koji svoje moci zele uloziti u poboljsanje neke nezeljene situacije.
Pokret za oslobodjenje zena, Pokret za bespravno stanovanje, Pokret za mir, Zeleni pokret, Pokret za oslobodjenje lezbejki i homoseksualaca, Pokret crnaca i migranata i Pokret pacijenata su primeri drustvenog pokreta.
U pocetnom periodu drustvenog pokreta postoji cesto minimum institucionalnog reda. Postoje lideri, postoje aktivnosti, I postoji atmosfera kameradstva I predanosti. Relacije su uglavnom horizontalne. Postoji priznavanje za ukljucenost I predanost, ali u isto vreme ova oba elementa se smatraju normalnim. Kolektivno osecanje "mi smo u pravu", cini da se osobe koje su ukljucene osecaju sestrama I bracom, zajednicki bes je motor I uspeh I osecanje da se pripada pokretu su prateci motivacioni elementi. Glavna aktivnost je optuzivanje.Da bi se pokazalo kako se ocigledna realnost odvija, osetljivost za probleme slusalaca(i politike, kreatora polise i ostalih odgovornih)je povecana.
"Mozemo govoriti o problemu" prva je poruka. I sa ovim pokret cilja da postavi temu na dnevni red. Za sada trebalo bi se biti zadovoljnom ako tema dodje na javni dnevni red, politicka agenda je jos uvek predaleko. Pokret primecuje da su sve agende u ovoj zemlji pretrpane i da skoro svako "gleda na drugu stranu". Ovde se zavrsava rani zivot skoro svake inicijative. Ali neki "grabljivci" nastavljaju da vrse pritisak na javnu agendu sa rezultatom da se polako i sa teskocama, ali ipak probija. Ne, nije normalno da pacijenti nemaju skoro nista da izjave.Ne, nije normalno da su zene i mogranti tretirani kao gradjani drugog reda, nije sledstveno da zbog mana ekonomije pati zivotna okolina.
Pokret optuzuje, mobilizira ljude da se prikljuce, cini predmet temom za razgovor, i -- poslednje ali ne i najmanje vazno - u nekim slucajevima demonstrira da postoje bolje alternative.
Uspesan pokret vodi ka postavljanju teme efektno na dnevni red. Ljudi govore o temi i tema se pojavljuje na politickoj agendi. Pravac razmisljanja pokreta ogledace se u javnoj i politickoj debati, iako je intezitet misljenja slabiji nego u pokretu. Bilo kako pokret je uspesan u tome da nepravda u principu biva priznata. "Svakako nesto nije u redu sa cinjenicom da su kuce povucene sa trzista nekretnina za ciljeve spekulacije." "Svakako trka u naoruzanju ima karakteristike autonomnog procesa koji moze ugroziti mir."itd.
Od momenta kada politika u vecini preuzma osnovnu ideju pokreta u skoro istim recima, od tog momenta vlada se oseca odgovornom da napravi polisu koja podrzava ciljeve pokreta(u manje vise istom smislu).
Nacin koji je najvise koriscen je uocavanje odgovornosti vlade u pravljenje zakona i materijalne potporeinicijativa promene.Obe konsekvence su znaci uspeha pokreta i posebno druga moze imati velike posledice na prirodu pokreta. Pokret nije samo vise podrzan vemenom, ucescem i novcem aktivista i podrzavaoca, vec moze takodje naci deo fonda za svoje aktivnosti u finansijskoj potpori. Moze se apelovati na vladinu potporu za incidentne aktivnosti, ali i za vise strukturalne uticaje po pitanju polise. Oni koji su u ranjivom pocetku bili zaposleni demonstriranjem alternativa sada apeluju na vladin novac kako bi pokrili strukturalne troskove. I tako je postojao jedan Protiv njene Volje koji se pokretao zahvaljujuci dobrovoljkama u zgradi koja je bila placena od strane vlade.Postoje biroi za adviziranje migranata koji su delom placeni. Postoji centar za strankinje koji radi uz pomoc finanijske potpore.
Naravno, mora se prepustiti odgovornost, no autonomija grupe ostaje prilicno netaknuta. I osim sto javno mnjenje i nacionalna politika bivaju pod presijom, meta pokreta postaju i velike institucije:utice se na Polisu, od radnickih saveza, socijalnih partnera, politickih partija, odseka, itd.
Ove promene ostavljaju posledice na oranizaciju.
Cinjenica da vlada preuzima definicije ciljeva pokreta predstavlja priznanje pokretu i prepoznavanje njegovog rada. Vladini sporazumi interpretiraju definicije ciljeva emancipacije a studentski skolski programi preuzimaju definicije ciljeva grupa za zastitu okoline. Za sprovodjenje ovih ciljeva obezbedjuje se potrebni novac. I tako se razvijaju male organizacije uglavnom zaposljavajuci "ljude iz pokreta ", zenske organizacije, migrantske organizacije, organizacije za zastitu okoline, organizacije za zastitu prava pacijenata, itd. One dobijaju cesto dvostruki zadatak od vlade koja ih finansijski pomaze: razvojni zadatak, pokusavaju da dalje razvijaju alternative, uticajni zadatak, pelcovanje regularnih krugova novo razvijenim instrumentima ili idejama. Tako je pokusala "Zena i radne.prodavnice" (Vrouw en werkwinkels)na primer, uz pomoc novih instrumenata, da promovise ucinak zena u radu.
U isto vreme moralo se istom politikom uticati na biroe za zaposljavanje da bi i oni poceli sa upraznjavanjem iste polise. Dvostruki cilj bio je pretezak za mnoge tek nastale organizacije. Hedi D'Ancona nazvala je (kao Zamenik ministra za emancipaciju suocena sa problemima mnogih zenskih organizacija)ovaj fenomen preforsirani skok konja. Mlade organizacije su jos zauzete kretanjem ka napred, a vec moraju da se krecu po strani u isto vreme. Ponekad daju drzavne organizacije sansu i vreme da se njihov razvojni cilj najpre jedno vreme uhoda pre nego sto se zadatak uticanja pokrene.
Organizacije su grane pokretovog drveta. One predstavljaju karakteristike koje u daljini podsecaju na pocetak pokreta, a koje su u praksi jedna komplikovana mesana forma izmedju "starovremenog"simptoma i savremene poslovnosti:horizontalna organizacija, podeljeno rukovodjenje, sa dosta elemenata ravnopravnosti i delom sa mentalitetom pionirstva. Cesto sa skoro isto entuzijasticnim vodjstvom, sastavljenim od ljudi sa svih strana pokreta i "pozadine".
Kompetencija odbora i zadaci zaposlenih nisu striktno odvojeni. Predanost i entuzijazam su vazniji sastojci od efikasnosti i poslovnog ponasanja.
Sto vise instance subsidiranja dobijaju veci uvid u input i autput mladih organizacija, i sto vise budzet vise i vise biva odredjen planiranjem i shodno tome pracen racunima, sve se vise govori o profesionalizaciji. Ovaj razvoj se ne dogadja samo zbog toga sto davalac novca tako zeli.Cesto se nova generacija sama po sebi zeli ovako da se razvija. Novi saradnici se ne ukljucuju pre svega zbog toga sta u poslu nalaze, vec za sta su sposobni. Proces razvijanja, uticanja, pa i vodjenje organizacije bivaju posmatrani kao zanat. Specijalisti i visokoobrazovani profesionalci bivaju pozvani u organizacije. Organizacija napusta njen pionirski stadijum i biva profesionalizovana. Napravljen je pocetak kompanijskog rada. Ciste horizontalne relacije bivaju zamenjene ili ispunjene hijerarhijskim odnosima. Koordinator postaje direktor. Odbor postaje tim menadzera. Ukljucen je radni sastanak, kao i radnicki savet, i nastupaju "normalne" radni uslovi. Odbor je na distanci i cilj mu je sve vise i vise da zadovolji potrebe profesionalne organizacije:viziju buducnosti, relacije i konekcije na znacajnim mestima, finansijko znanje i strategijsko znanje. Ne postoji vise nikakva jasna povezanost sa pozadinom.Postoji osecanje ali u najvecem slucaju neoperacionalno i neinstituonalizovano.
Razvojna funkcija biva profesionalno predstavljena i funkcija uticanja biva kompetentno stavljena u pogon. Izvorno organizacije pokreta vise nije moguce razlikovati od nekih servisnih institucija ili dobrotvornih ustanova. Osim sto s vremena na vreme jedna politicki zaoka sedi u njima. Vlada je davalac subsidija a u isto vreme i ciljana meta. Organizacije pored uticaja i razvoja takodje traze da budu placene za posao signaliziranja i akcijsku funkciju. Cesto vlada nalazi da je deo njenog zadatka da finansira opoziciju protiv sopstvenog politickog smera.
Organizacije funkcionisu kao ciste ciljne organizacije:vlada je ona koja odredjuje cilj(ili ga odobrava)i ona koja obezbedjuje finansije.
Ponekad uspeh organizacije nastale iz pokreta ide jos dalje. Predmet ne stoji samo na svim agendama, nije samo na vladinom dnevnom redu, jednostavno je postao prilicna svakodnevica, jednom recju. Sto ce reci da su i obicne organizacije zainteresovane za njega. Velike banke sa mnogo filijala zele kompanijske planove o miljeu. Policijske organizacije zele planove o diverzitetu. Organizacije su spremne da plate za savet i edukaciju. Organizacije nastale iz pokreta ukljucuju se u trziste.
Zagrljaj trzisnog mehanizma, kako od strane povlacece vlade koja pruza finansijsku potporu tako i od strane samih organizacija, pobrinuo se za vise nego incidentni zaokret u pravcu pogleda organizacija. Finansijske potpore se smanjuju ili bivaju ukinute iz razloga sto se organizacije ukljucuju u trziste i samim tim u trzisne transakcije. Najcesce sa entuzijazmom jer to je izazov da se bude placen za rad koji je do tada bio jedino i samo subsidiran. Cinjenica da se placaju trzisne cene dokazuje kompeticije saradnika i legitimnost postojanja organizacije u celosti. Organizacije se transformisu u "hibrid" organizacije, organizacijsku mesanu formu sa ciljnom i marketinskom opredeljenoscu. Ova transformacija vodi dalje do neophodnih promena u vodjenju kompanije i prirode organizacije. Odnos prema kvalitetu cene postaje najvazniji, kultura postaje vise avanturisticka, a ideologija se mora boriti sa trzisnim izazovima.
Ponekad je preokret na trziste isforsiran i za neke organizacije to de fakto znaci prestanak postojanja. Jer zadatak koji imaju takve organizacije je u mnogo slucajeva nedovoljan ili jos nije dovoljan da bi pronasla formu za rad u mocnom trzisnom svetu. I za mnoge organizacije je kulturna promena prevelika. Vidimo da organizacija hoda uprazno i na kraju prestaje sa radom. Neki talentovani saradnici iz organizacije izlaze na trziste i potvrdjuju se kao treneri ili konsultanti, pripremljeni da mnogo rade i grade samostalno postojanje.
Ali isto tako cesto organizacija uspeva da odrzi glavu iznad vode i prezivljava. Cesto ce dogoditi, iz ciste finasijske neophodnosti, da se oseti potreba za ogranicenjem u cilju proizvodnje i pronalazenja produkta koji se dobro prodaje.
Aktivisti iz starih dana se verovatno nisu promenili sto se karaktera tice, ali se moraju staviti u ulogu savetnika, trenera ili prodavca, kako bi sto je bolje moguce mogli da udovolje zelji klijenta.
Ukratko mozemo videti u ovom procesu nekoliko razvojnih linija, koje su znacajne u glavnoj struji pokreta.
|
||||||
|
||||||
|
||||||
|
S leva na desno postoji kretanje
U praksi razlicitih drustvenih pokreta vidljiva je borba izmedju predstavnika razlicitih segmenata.Oni koji su na levoj strani(od glavnog strujanja-lepeze) optuzuju predstavnke desne strane za oportunizam, egoizam i prodaju stvari, dok s desne strane optuzuju da su se ljudi sa levice zaglavili u ulozi opozicije i da se ne menjaju zajedno sa promenama duha vremena.
Konflikti mogu, na primer u medjunarodnom zenskom pokretu, tako daleko otici da dodje do pretnje razlazom istog i oni koji bili na barikadama borbe a trenutno su na visoko uticajnim pozicijama, mogu doci u situaciju da im bude negirano pravo da govore u ime zenskog pokreta.
Visoke emocije tokom postajanja glavnom strujom nastaju zbog pretpostavke da je prelazak pokreta u trzisni sektor prinudni univerzalni razvoj. Sa te tacke je razumljivo da ce ljudi iz razlicitih pozicija u lepezi glavnog strujanja razlicito reagovati.Oni koji sebe nalaze u aktivnom kretanju u lepezi osecaju poziciju ostalih izdajnicku po "stvar"pokreta, dok drugi reaguju kao da su se razvili dalje u zivotnom ciklusu organizacije.Onda se govori o borbi za poziciju u hijerarhijsko definisanim razlikama.
Realnost je naravno drugacija i interesantnija.
U svakom pokretu postoje teme koje su vise zajednicke od nekih drugih. Ponekad jedna tema ima relativnu prednost nad drugom zbog nekih sitnih detalja(recikliranje stakla kosta finansijski i psiholoski manje nego borba sa prevelikim brojem automobilista). Ponekad je jedna tema preuzeta u jednom vecem talasu i izgleda da zbog toga odjednom moze dovesti do produkata koji se dobro"prodaju"(zene na visokim pozicijama, npr). A ponekad neke teme su manje tabu-teme od drugih (lakse je promovisati emancipaciju secernih pacijenata sprovoditi nego psihijatrijskih pacijenata).
U svakom pokretu u jednom momentu su neki aspekti vise zajednicki dok drugi jos zahtevaju akciju na barikadama.
Glavno strujanje pokreta se prepoznaje po cinjenici da je potrebno koliko akcije toliko i sanse na trzistu. Naravno postojanje paralelne aktivnosti stvara moc pokreta, sve dok ukljuceni jedni druge vide kao jednake partnere koji jedni druge dopunjuju u celini teme.
Da bi bilo moguce upotrebiti od ovih kompementarnih osobina neophodno je da partneri u trzisnom delu pokreta njihovu lojalnost sa ideoloskim aktivistima (na levoj strani lepeze) pokazu.
Mi znamo iz teorije hibridnih organizacija da jedna organizacija, ako se ne razviju protivsnage, sve dalje biva gurnuta u desni segment lepeze. Bez specijalnih regulisanja i ulaganja organizacija se nece u zadnjoj fazi razlikovati od drugih trzisnih ucesnika. Trzisni mehanizam je, kako Biblija kaze, Ljubomorni Bog. Trzisni mehanizam ima samo jednu zelju - da vlada sam.
U stvari ce originalne organizacije pokreta koje dobiju sansu da se dalje ravijaju u trzisnu organizaciju, morati da naprave otvoreni izbor da ostanu u izvesnom smislu hibrid. Npr. tako sto ce iz svoje trzisne pozicije da uloze napor da bi realizovali pitanje nekupovne moci. Ili kroz takodje agendiranje i politicki uticaj koji uzimaju u obzir.
Za predstavnike u levom delu lepeze trebalo bi onda da bude lakse da nastave da posmatraju organizacije koje su vec postale glavnom strujom kao na saradnike.Akcijska strana bi mogla videti svoj zadatak u tome da nastavi da hrani (nije isto kao pritisak ) trzisnu stranu , npr. dajuci signale i informacije o tome sta ide dobro a sta ne.
Pored toga akcijska strana bi trebalo da moze da upotrebi trzisnu stranu u vezi pravljenja dogovora oko "strategijskog scenarija", gde bi razliciti segmenti iz njihove specificne pozicije i kontakata mogli napraviti dogovore o podeli uticajnih zadatak. Tu bi u isto vreme sigurno doslo do prepoznavanja koristnosti postojanja drugih i do vrednovanja cele lepeze.
Mnoge organizacije, potekle iz jednog ili drugog drustvenog pokreta, transformisu se u "obicnu"trzisnu stranku. Kako bismo prikazali u terminima lepeze:razvijaju sebe u organizaciju u potpuno desnom delu lepeze. Ideolosko punjenje organizacije je izvan svega u pisanju njene istorije.
Ali postoje i organizacije koje veoma dobro uspevaju da u procesu postajanja glavnom strujom ostanu ubedljive i kao takve budu deo drustvenog pokreta.
Pronadjen je nacin da rastuca profesionalizacija permanentno kombinuje i trzisno strujanje sa entuzijazmom i aktivizmom.
U prilozenom okviru ce se razmotriti dve organizacije: Fond za Prirodu i njenu okolinu, vladin partner u svim razgovorima o miljeu koji se u kabinetu odvijaju (Sipol- aerodrom,Wadmore, Betuvelajn, itd.) Druga organizacija je "Lekari bez granica"(MSF), kao organizacija pomoci koja je aktivna u politicki konfliktnim situacijama i nedavno je nagradjena za svoj rad Nobelovom nagradom.
Iz razvoja organizacija kao sto je ova moguce je deducirati pet faktora uspeha:
1. (FINANSIJSKA) NEZAVISNOST. Organizacija stremi nezavisnosti u tom smislu da je slobodna da bira sve sto se tice poslova koji su zaista vazni. (relativna) finansijska nezavisnost je zbog toga preduslov. Finansijski partneri su jedino prihvatljivi ako mogu biti sa sredstvima misije sopstvene organizacije realizovani.
Citat: "100% nezavisni ste naravno nikada. Pitanje je; kako usmeravas sopstvenu nezavisnost."
2. KOMBINACIJA AKTIVNOSTI. Organizacija stremi na kombinaciju aktivnosti na levoj i desnoj strani lepeze. Profesionalizacija i/ili fungiranje kao trzisni partner,koji sigurno jedan eficijentni kompanijsko vodjenje predpostavlja, kombinuje se sa aktivistickim elementima, koji su vise sa anarhistickom podlogom.
Biti svestan da obe ove aktivnosti mogu biti u koliziji pomaze da se da planski ideoloska aktivna strana organizacije prostor a da se tehnicka profesionalna strana uspori.
Citat: "Kao aktivisti od prvog casa morate moc da resavate probleme nastaviti davati na uslugu bazicnom drajvu, glas dati onome ko nema glas."
3. SVOJEVREMENO DAVANJE FORME AKTIVIZMU. Organizacija aktivno trazi teme, alijansu, i komunikacijska sredstva koji su ovovremeni koji su drustveno relevantni i koji skrecu ljudima paznju. Akciju obaviti ne znaci nazad u sezdesete godine, vec aktuelni element u sirokoj strategiji intervencije.
Citat: "Izaci na sud je npr.instrument akcije. Moras takodje ostati aktivista, zato sto ljudi na stolu za pregovore moraju videti da imas stvarnu moc."
4. ZADRZATI PIONIRSKI MENTALITET I ORGANIZAVATI PROTIVSNAGE. Organizacija ne ostavlja autonomni organizacijski razvoj izvan njenog kursa, svesna je da ovaj pretendira ka desnoj strani lepeze. Da bi se suprotstavilo ovom razvoju aktivno organizuju se protivsnage i eventualno se ugradjuju u organizaciju, zbog cega entuzijazam postaje od pocetka strukturalni aspekt organizacijskog zivota. Organizovanje debata da bi se odredio zeljeni pravac razvoja, nove probleme napasti gde se tocak ponovo mora pronaci, novima dati znacajne uloge, sve ovo pomaze da se rutini, tehnokratiji i cinizmu proslih aktivista suprotstavi i da se ideoloski entuzijazam zadrzi.
Citat: "Novi clanovi se brinu da problematicna pitanja kontinuirano postavljaju profesionalcima koji vode, da se cinizam ne razvije. Morate sopstvenu ranjivost organizovati."
5. OSTRO RUKOVODJENJE.Da bi se gore pomenute tacke organizovale neophodna je alertno i ostro rukovodjenje, koje moze predvideti sta ce se dogoditi ako se ne preduzme aktivni smer u organizacijskom razvitku. Potrebno je vise nego jedankompetentni tehnicki menadzement. Hibridna organizacija pokreta mora vizionarsko i inspirativno liderstvo imati u cilju da procene gde sivi prostor pocinje izmedju nezavisnosti i koristi, i koje je u stanju da kombinuje razlicite saradnike i njihov nuklearne kvalitete (akcijske ili tehnicke implemente ) u organizaciji u sveobuhvatnoj strategiji, ali..
Citat: "Ponekad su emocije, kao npr.bes, takodje potrebne:zbog cega ono bese uradismo sve ovo, sta ono bese mislismo,i sta bejahu nase norme i vrednovanja."
SN&M: Organizacija zastite prirode i prirodne okoline
Ad van de Biggelaar, direktor:
"SN&M ne zeli da postane zavisna od komercijalnog trzista niti od subsidija. Mi obavljamo projekte sa trzisnim partnerima,ali je uvek tako da mi jednu tacku sa sopstvene agende realizujemo. NPR. Mi radimo sa Rabo bankom nesto na ekoloskom aspektu. Sa novcem od Ministarstva za okolinu i razvoj javnog prostora radimo zajedno sa fabrikantima boja. Loto je veliki ko-finansijer.Ona kompenzuje povlacecu vladu.
"Uspeh pokreta za prirodnu okolinu" primorava nas da budemo manje permananto militantnog drzanja. Akcent je pomeren sa signaliziranja na resavanje problema. Mi dakle moramo imati moc koja resava probleme. Rizik ovog razvoja je da kao organizacija dobijemo identitet biroa za savetovanje. Ali kao aktivisti morate od prvog casa snagu resavanja problema kontinuirano davati na sulugu bazicnom pokretac:dobice glas onaj ko glas nije imao. U praksi to znaci da vi ne prihvatate resenja problema koji su tehnokratskog karaktera vec da idete dok ne dodjete do fundamentalnog resenja problema. AKO se na primer radi o djubrivu trebalo bi da biro za savetovanje dodje do eksportovanja u inostranstvo, dok mi kazemo:djubrivo postoji zato sto smo mi nase minerale vadili negde drugde. Velika kradja u trecem svetu. Ako nesto u vezi sa djubrivom hoces da uradis onda moras da prestanes sa ovim."
"Razvoj u organizaciji je jedna od aktivnosti ka sirem asortimanu intervencije. Izlazak na sud je npr. instrument akcije. Ali morate ostati aktivist, zbog toga sto ljudi na pregovarackom stolu moraju znati da imate stvarnu moc. Postoje dakle razliciti nuklearni kvaliteti,, razlicite ambicije, centralno upravljanje i siroki asortiman interventnih strategija. Tako smo se i mi nasli u istom momentu usred akcije gde smo sa Zelenima bili protiv Sela zbog Brent spara, sa Selom Nederland u pregovaranju o suncanim celijama za treci svet."
"Kombinacija aktivista i stratega u organizaciji znaci da aktivisti svoj posao moraju prilagoditi u strateskom smislu, i da oni koji sprovode polisu moraju znati da je akcija isto tako potrebna. Ali definisanje problema i akcija moraju biti zajedno, takodje u ideoloskom smislu."
"Vodja organizacije mora imati osecaj o obe strane. Ponekad su pratece emocije kao bes jednostavno potrebne:zbog cega ono cinismo ovo, sta smo ono mislili, i sta su bile nase norme i ideali."
(MSF) Lekari bez granica Holandije.
Jaques de Miliano, osnivac i nekadasnji direktor i predsednik:
"LBG su jos ranije odlucili da nikada nece vise od 50 posto sredstava poticati od strane vlade, i da od toga nijedna posebna drzavna institucija ne moze dati vise od 20 posto. Ako ne mozete reci ne u odnosu na vladu onda ste podkontraktor. Morate nastaviti da stvarate sopstveni balans. 100% nezavisni niste nikada. Pitanje je:kako usmeravate sopstvenu zavisnost. Morate biti svesni polja moci u kome operisete, alijanse i koprodukcije protiv kojih idete, bez da izgubite svoj identitet. LBG je od pocetka svoju nezavisnost podvukla i opisala, i rast prema tome podesila. Ako to ne uradite u jednom pocetnom momentu onda kasnije necete uspeti."
"1995 jedan milion ljudi iz Ruande je izbeglo preko granice u izbeglicke kampove u Zairu, ne samo potencijalne zrtve vec i pocinioci genocida. Posle jedne godine moralo se zakljuciti da su nas rad i upotrebljena sredstva doveli do ponovnog instaliranja na vlast onih koji su genocid prouzrokovali. Ako ste cista tehnicka organizacija moralo bi vam biti omoguceno da jednostavno nastavite sa svojim medicinskim radom.
Medjutim, LBG su organizacija ljudskih prava, i zato je istupila i izgubila 15% od svojih prihoda. Ako s te u takvom jednom momentu finasijski zavisni, onda tako nesto ne mozete uraditi."
Odluka o prevazilazenju granica mora biti doneta od strane udruzenja.Kao na primer pitanje o tome da li cete u Bosni nastaviti sa medicinskim radom ili cete svedociti o krsenju ljudskih prava. Pored profesionalne kancelarije postoji i udruzenje je ono koje bira clanove odbora, i organizuje debate. Morate protiv moci organizovati, inace oduzece vam ih kancelarija."
"Novi clanovi(norma od 30% koji su poslati izvan zemlje)vode racuna da se postavljaju teska pitanja profesionalcima i trenerima i da se ne stvara cinizam. Morate svoju sopstvenu ranjivost organizovati."
"1990 je internacionalna komisija direktora i predstavnika razgovarala o odlikama LBG za 2o godina. Odlucilo se za kombinaciju medicinskog rada sa uticajem,(efikasnost) 'sa' svedocenjem o krsenju ljudskih prava. Pitanje je bilo sledece: kako to postici. U svakom slucaju, obezbedjivanjem nezavisnosti (pitanje postavljanja normi) i odrzati entuzijazam (raditi sa dobrovoljcima koji rade iz sustinske motivacije)".
"Nobelova nagrada i rizik za LBG kao simptom mejnstriminga? Ne .Mi smo na dodeli imali smokinge a ispod njih svi smo nosili majice sa natpisom "GROZNI". Mi smo dodelu docekali da bi jednu aktuelniu kampanju (dostupnost droga) doveli na dnevni red. I onda kada su otisli na banket mi smo otisli u Rusku ambasadu da demonstriramo."
Dinamika mejnstriminga: profit i gubici u razvoju ideoloski pokrenutih organizacija prema trzisnoj orijentaciji.
Lidwi de Groot
Sezdesete su u Holandiji bile bogata podloga za stvaranje ideoloski-vodjenih organizacija baziranih na drustvenom pokretu.
Devedesetih neke od ovih organizcija polako ali sigurno su se pretvorile u vise manje obicne organizacije koje ispostavljaju usluge. U ovom procesu postajanja glavnom strujom organizacije iskusuju fazu profesionalizama.Subsidije su zamenjene kompletno ili delom profitom kao organizacije funkcionisu na trzistu a originalna prirodna ideoloska inspiracija bledi.
Ovaj clanak opisuje proces organizacionog mejnstriminga i resenja koja su neke od organizacija otkrile da bi sacuvale ideoloske korene zivim.
Organizovanje finansijske nezavisnosti da bi se ostvarila sloboda u donosenju odluka nadjeno je kao najbitniji sastojak. Pored toga opisana su jos cetiri elementa; kombinovanje profesionalnih aktivnosti sa akcionim aktivnostima,izabiranje modernih alijansi i tema, prezerviranje odredjenog nivoa protiv snaga, i poslednje vizionarsko i inspirativno liderstvo.
Drs. Lidwi de Groot (1947), je organizacioni savetnik. Kao direktorka biroa za organizacijsko savetovanje De Beuk radila je sa mnogim organizacijama koje su nastale iz drustvenog pokreta, kao sto su organizacije za zastitu okoline, zenske organizacije. Zajedno sa Elske ter Veld napisla je knjigu "Prirucnik za zene i polisu" o strategijama uticaja na polisu od strane zenskog pokreta, u nemackom izdanju kao"mut zur Strategie".Takodje je publicirala "Poglede na strategiju" i dve knjige o vladinom menadzmenta. U njenom radu njena psihoanaliticka pozadina da se prepoznati interesovnajem kako za dinamiku tako i za probleme procesa poboljsanja. Zivi trenutno u Franscuskoj i iznad svega razvija instrumente za kompjuterski vodjenu organizacijsku dijagnozu.
Kontakt adresa: Maatschap Pauka & De Groot, Lindengracht 45,1015KC Amsterdam
Telefon: 0031 20-6253897
email: ldegroot@antenna.nl